Saturday, May 14, 2016

negde, sada





         




U ovom spokojnom času, dok ističe
trenutni stih
ženi što ulicom mračnom
na počinak hita bez pratnje
prikrada se, tuđinskih želja
i neumoljivo tih
grabljivac s nožem da plodove bere
krvave, samrtne patnje

U ovom deliću sekunde,dok jednom
trepneš okom
negde na rubu šume, sa mirnim
ponosom zveri
Muškarac zakopava dete
u grobu po' metra dubokom
i nastavlja dalje leševima
svoju vrednost da meri

U ovom trenu dok udisajem
šire se tvoja pluća
memljiva tama podruma
negde robinju skriva
koja mesecima preklinje
za milost
brzog smaknuća
mučitelja koji satire sporo
njenu dušu i tkiva


A ti si na sigurnom
stihove čitaš
i ruke dželata
ne sežu ka tebi
niti ikad hoće
barem ti se čini

ali, ni sve žrtve
očekivale nisu
omču oko vrata
niti da radi
zadovoljstva zveri
potonu u tmini


Negde, upravo
sada,
neko
nevidljiv
tone...







No comments:

Post a Comment