Thursday, March 10, 2016

životni put



     

 



Kao dečak uvek odbačen i sam

Hladna, strana lica jedino što znam

Te podmetah vatre i posmatrah

Plam

Dok posede guta beznačajnih ljudi

Očajanja krike im lomeći od grudi

Da utehe cvet mi ognjeni ponudi

I

Buket moći koji briše bol,izgnanstva sram

Te kroz plamen meni šapće:

Po svaku cenu

moćan

budi



Kao momak sahranjen u ledenoj samoći

Devojke proučavam,nevidljiv, žedan moći

Bedne lutkice od mesa što tupavo gmižu

I

Gubitničkim putevima sečivu mom stižu

Jer staze slabih uvek krivudaju ka meni

I mojoj crnoj tašni koja pogled pleni

Uniformi plavoj, unutra nož, garota

Hapšenje,suđenje, javna sramota

Laž o pokajanju i za sudskog psihijatra

Presuda uslovna, u srcu

mržnje

vatra



Danas požar mržnje vlada, sutra će još jače

I moja verna omča za mekim grlom plače

Tek ugašene oči prihvatanje

Znače

Devojke sad posmatram, i torba opet tu je

Korak lovca izvežban, više se ne čuje

Fantastična strast me vodi

Od minuta do minuta

Berući vlažne

cvetove moći

Duž moga

životnog

puta























No comments:

Post a Comment