sveta glad

          

Ukradimo, o Vojsko Hrista, tlo pod nogama pokornih ljudi

otmimo nevinost iz čuvarskih ruku

zbunjeno srce iz umornih grudi

njihovu veru u sebe i druge, naivnu želju da ne budu sluge

oduzmimo snove, sećanja, smisao

svakome ko je

ikada disao

Iskrvarimo, o braćo u moći, radost iz dana što tek će doći

zadovoljstvo zgazimo u odvratnoj klici

okužiće ponosom podatnost stada

dajemo oprost decoubici, al' veselje dobrih stvara nam jada

i sudićemo njima, kao besnim psima

kroz večnost da se kaju

u patnji i samoći

Jedino što stvarno imaš, besmrtna je duša

meso truli, dah ti stane, krv se zgruša

i polako ishlapljuješ iz sećanja sveta

A na duši stoji stigma greha, besa, pada

da takva u Raj dospe - ne postoji nada

jer perfektnost Boga se manjkavosti gnuša

Mi ti trebamo

Ukradimo, o vojsko Hrista, osmeh sa detinjeg lica

ostavimo prazno nebo, bez Sunca, plavetnila, ptica

naša glad je sveta, i zato nam Gospod dade

ovaj svet da ga zubima svojim

kidamo u komade