Saturday, February 27, 2016

love is a stranger and then you die













Zdravo, marionetice od mesa

kako tvoje polomljene kosti?




Kako tvoja izgažena duša?




Nikako, jer je nema

ni onostranog

ni milosti




Samo zadah trulih telesa

i očaj koji mrvi kao presa

odgore te ne gleda niko

i kosmos vapaje ne sluša




Zar to veoma zabavno nije?




Sve crkve

sve religije

samo su hijene sa osmehom žileta

a svetac

mirotočivi

toplom se krvlju odojčadi mije




Zar ne znaš da si tek krhki, bedni uljez

u pustom lavirintu besmislenog sveta

bez cilja, bez plana

crnoj zemlji hrana

nevažni pion

u gnusnoj koloni

nepodnošljivih

pretećih dana?




Ali ljubav, ljubav, vrišti tvoje krvavo grlo

probodeno nemilom, hladnom kamom nade

ona je srce svega, jedina mogućnost bega

ono zoru smisla od večne noći krade

inače sve je užas

pakao, obmana

nasumično nastala sred beskrajne praznine

mrtvila večnog i konačne tišine!





Opiri se, ne veruj, lutkice od mesa

moli svoje bogove, žrtve im prinosi

ništavila ralje odavno su spremne

ti si samo travka koju tama kosi




















No comments:

Post a Comment